Појмовник и најчешће замке

\documentclass[a4paper,11pt]{article}
\usepackage[utf8]{inputenc}
\usepackage[T2A]{fontenc}
\usepackage[serbianc]{babel}
\usepackage[margin=2.5cm]{geometry}
\usepackage{amsmath,amssymb,amsthm}
\usepackage{array,booktabs,tabularx,graphicx}
\usepackage{tikz}
\usetikzlibrary{calc,angles}

\newtheorem{theorem}{Теорема}
\newcommand{\len}[1]{\lvert #1\rvert}

\DeclareUnicodeCharacter{2192}{\ensuremath{\rightarrow}}
\DeclareUnicodeCharacter{2212}{\ensuremath{-}}
\DeclareUnicodeCharacter{00B3}{\textsuperscript{3}}
\DeclareUnicodeCharacter{00B0}{\ensuremath{^\circ}}
\DeclareUnicodeCharacter{00B7}{\ensuremath{\cdot}}
\begin{document}

\begin{center}
  {\large\bfseries Увод у хемију и лабораторијски рад} \\[2pt]
  {\small Појмовник и најчешће замке}
\end{center}

Покриј објашњење и покушај да сам кажеш разлику, са по једним примером. На контролном користи тачан назив и једну реченицу која га оправдава.

\noindent\textbf{Материја / супстанца / тело.} Материја је најшири појам у школској подели. Супстанца изграђује тела. Бакар је супстанца; бакарна жица је тело; магнетно поље је вид материје, али није супстанца.


\noindent\textbf{Чиста супстанца / смеша.} Чиста супстанца има сталан састав. Смеша садржи најмање две чисте супстанце у променљивом односу. Бистрина није критеријум.


\noindent\textbf{Елемент / једињење.} Оба су чисте супстанце. Елемент се не разлаже хемијским променама на једноставније супстанце; једињење може.


\noindent\textbf{Природно / вештачко.} Порекло, не доказ чистоће или безопасности. Природна морска вода је смеша; вештачки добијена чиста вода је једињење.


\noindent\textbf{Својство / промена / употреба.} „Запаљиво је“: својство; „сагорева“: промена; „служи као гориво“: употреба.


\noindent\textbf{Физичко / хемијско својство.} Физичко се испитује без претварања у нову супстанцу; хемијско описује реаговање или нереаговање у одређеним условима.


\noindent\textbf{Физичка / хемијска промена.} Кључ је настанак нове супстанце. Могућност враћања у почетни облик није поуздан критеријум.


\noindent\textbf{Растварање / топљење.} Растварање соли у води даје смешу; топљење леда мења стање саме воде. Нису синоними.


\noindent\textbf{Испаравање / сагоревање.} Испаравањем алкохол постаје гасовит, а остаје алкохол. Сагоревањем реагује и даје нове супстанце.


\noindent\textbf{Испаравање / кључање.} С површине течност испарава и испод температуре кључања. При кључању пара настаје у целој течности.


\noindent\textbf{Кондензовање / очвршћавање.} Гас → течност / течност → чврсто. Роса је кондензовање; лед настао мржњењем воде је очвршћавање.


\noindent\textbf{Сублимовање / десублимовање.} Чврсто → гас / гас → чврсто, без проласка кроз течно стање.


\noindent\textbf{Маса / запремина / температура.} Мери се вагом / мерним судом / термометром. g, cm³ и °C нису међусобно заменљиве јединице.


\noindent\textbf{Мензура / епрувета.} Мензура мери запремину. Епрувета служи за мале огледе. Сличан издужен облик не значи исту намену.


\noindent\textbf{Пипета / бирета / одмерна тиквица.} Пипета преноси одмерену запремину; бирета је контролисано испушта; тиквица служи за припремање једне означене запремине раствора.


\noindent\textbf{Запажање / закључак.} „Видим мехуриће“ је запажање. „Настала је нова супстанца“ је закључак који тражи образложење.


\section*{Шаблон одговора који доноси пуно образложење}

\begin{itemize}
  \item Тврдња: „Ово је хемијска промена.“
  \item Податак: „На гвожђу је настала рђа.“
  \item Веза са дефиницијом: „Рђа је нова супстанца, различита од полазног гвожђа.“
  \item Граница закључка када је потребна: „Сама промена боје није увек довољан доказ; овде знамо шта је настало.“
\end{itemize}

\paragraph{Провери разумевање}
\begin{enumerate}
  \item Исправи: „Топљењем леда настаје нова супстанца која се зове течност.“
  \item Исправи: „Кухињска со је смеша јер садржи натријум и хлор.“
  \item Исправи: „У свакој хемијској реакцији морамо видети пламен.“
  \item Исправи: „Ако је нешто растворено, не можемо више рећи да је присутно.“
\end{enumerate}
\noindent\textit{Решења.}

\noindent\textbf{1.} \textbf{Решење:} Топљењем леда настаје течна вода. „Течност“ означава агрегатно стање, а не назив нове супстанце.

\noindent\textbf{2.} \textbf{Решење:} Чист натријум-хлорид је једињење изграђено од натријума и хлора у сталном односу. Није смеша слободног натријума и хлора. Комерцијална кухињска со може имати додатке.

\noindent\textbf{3.} \textbf{Решење:} Пламен није обавезан. Рђање и реакција сирћета и соде су примери хемијских промена без пламена.

\noindent\textbf{4.} \textbf{Решење:} Растворена супстанца је присутна у раствору иако више не видимо њене кристале.


\section*{Извори и разјашњења}
\noindent\textbf{Основа.} Сажетак и повезивање појмова из обе достављене датотеке; примери за исправљање формулација су додатна вежба.

\end{document}